Најлепши си анђео - најружнији демон,
Својим прелепо ружним
роговима пробадаш ореол,
Са ногама у паклу
док рукама пипаш небо,
Код тебе све је увек
било црно или бело,
Поклањам ти срце, јер
се теби тако хтело,
Нема везе што је мртво
код тебе је то свеједно,
Узела си душу да би
продала тело,
Маши крилима светице
увек бићеш само терор,
Јер анђео и демон
у једнном си вечно,
Шта год ти било ко
реко ти си проклетство,
Проклети проклетима
проклињу проклето,
А ти си проклела сваким
својим покретом,
100 гробова си направила
мени 101 правиш,
Себи после тебе умро
би и феникс,
Тужно је кад срце
пукне брзо као стакло,
Још тужније кад видиш
рај,а дотакнеш пакао,
И болеће те поглед
у огледало кад дође време,
Дотле воли себе оно
што боли мене,
Болеће и тебе неке
птице умиру,
Док лете неке приче
убију док се смејеш,
Хтео сам да буде боље
шта је горе,
Бити заљубљен у курве
и демоне не поклањај,
Ми сузе јер оне се
никад не кају већ лоце,
Чудно је кад слике
сећања ти праве ковчег,
Прелепа си кад ме
лажеш то јесте проблем,
Победила си браво
ћао здраво само одем,
Пробуђен и прокле
волео сам те никад опет,
У задње време волим
твој бол мрзим осмех,
То није љубав срећо
то је мржња и да ти,
Опростим за све што
опет би за мене била мртва,
Јер смо ходали небом
па смо пробали још једном,
Пропали кроз бетон
ништа не траје вечно,
Да си ме волела бар
мало да ти је стало,
Не би ме правила будалом,и
тражила од мене,
Да се кунем мртвом
мамом да те никад нисам варао,
Док си се клела братом
знамо ко је кога слагао,
Не зови никад више
нећу ни ја тебе,
Нема коментара:
Постави коментар