Струка - Бетонски снови 1

Опрости му због седих, сад мораш бити најјача,

Ај сети се дана када је радила варјача,

Кад давала си да се само игра у ходнику,

Ниси хтела дете описано кредом на плочнику..

Драма. Испод његовог кревета.

Се нашло три'ес' грама, и ћалетова (ћалетова) деветка.

Фали пар метака, упс!

Људи желели га мртвог све од Сењака до Медака..

А ти си срепела,

За петама твог детета су пубови, невраћени дугови,

Нико нема љубави ни другови кад допадне марице,

Извучеш га из станице где салећу га палице..

Не, нема границе, мамице, не разумеш,

Не, неће стати, чак и ако сутра умре,

Родиће се поново, к'о Феникс из пепела,

Јер знаш да нема краја док не пропева дебела..

Види мама га је родила, а улица подигла,

Научила да одигра, за сома купи, прода га за десет,

Зна се шта се сме, а шта не сме,

Мама долази са пијаце, понесе јој кесе..

Некад ђубре изнесе, тамо-вамо мало помогне,

А гледа само како да се улице домогне,

Ту рока снима, има велике планове,

Бетонске снове, ове жуљевите дланове..

Био је глуп, опрости му Боже,

Татино семе је лоше, право са ноше на ћоше,

Диг' ди дежурни кривац к'о да име му је Созе,

Доли Росе а сад све скупа, кола скупа..

Кола шта сине,хоћеш од 15 центи долар?

Брате бетонски снови, то је к'о Мечка и Бенџола,

Кад прими рола кола ко под ауто школа,

Моменат сине, звони ми Моторола..