Хладан зимски кишни дан,поноћ је прошла,
Мајка утонула у сан,јер
прва беба је дошла,
Девети дванаести,један
девет осам пет,
Господ даде живот
моме телу,подари ми реп,
Док је време глада
било,висине очевих колена,
Меморисао сам слике
двају родитеља вољена,
Наслућивао сам тада
да је свет хладно место,
У коме бити човек
данас,сматра се грешком,
Кад сам достиго висину,тада
очевог појаса,
Поред спорта и секса,расла
је за новцем потреба,
Оцу беше црвен образ,како
душа беше старија,c
А мени модри дланови
од његовог каиша,
Затим следи прва трака
boow yowww
motherfucker
Кад се издвајаш од
других,свет те гледа као лудака,
Човек се боји оногa што не разуме,
Мараме на глави,дижем
укрштене прсте !
Лоне испод буље,подигнуте
боксерице,
До колена трегери,срамота
своје породице,
За првих шеснаест
рима истрошио сам оловку,
Онда сам их писао
на часу и на одмору,
Око снима,рука пише,језик
прича,трака дише,
Рибее,курве,живот,паре,
у песму није стало више,
Довољно одрасто да
снимим прву риму,
Бркови су гушћи имам
оћеву висину,
Први разред средње
школе,детињсво је престало,
Заједно са мајком
сво пролеће је нестало
Од тада па до сада
снимио сам 200 песама,
Први аудио дневник
беше моја посвета,
Мојој и њеној души
овај дневник пишем даље,
Аудио странице у виду
једне траке,
Други и последњи посветићу себи,
Ако не умеш да читаш
реп,римујем о теби ..
Возим риму себе дижем
на небеску бину,
Глааву климам у ритму
ко big pun ninunoninunoninu
Да ли сам готов,осећам
отров,
Који трује ме изнутра,док
по ритму срце пумпа,
Нема потребе да жалим,радим
оно што сам морао,
Други немају херца,ја
сам макар пробао,
Да римујем бол,да
проверим микрофон,
Да ме сахране са њим,јер
сам рођен го и бос,
Чешаћеш се тамо брате,где
те не сврби,
Сујета је проклество
јер смо рођени ко Срби,
Нишаним лагано,задржавам
дах,
Прст повлачим у назад
мозак претварам у прах,
По глави брале скачу ми живци Вокс вени види вици,
Пишају по репу,ретардирани
клинци,
Ако реп умре ноћас
запалићу му свећу,
А ако преживи,говна
стрпаћу у врећу !
Нема коментара:
Постави коментар