Знам тај рад, тај осећај дна,
У четири зида кад заробиш дан,
Шта ћеш са собом кад не знаш ни сам,
Тера те мрак, ко по казни, у град
Бауком сна, ком јава је крај,
Мислиш да мање од тога је зла
Посета места где царује бас
Препуна света што празна су сва
Пловидба реком жестоког пића,
Одбрана смехом, до последњег мића.
Ипак за его ту највише прија
Расна танана матора клинка
Свести прелом па празна је прича,
Говор телом је превише пијан,
За време и место два везана циља:
Јутарње светло и прекид филма
Спавање прошло без снивања прошлог
Па понављаш исто без питања: Пошто?
Кол’ко пара, блага, здравља
Кошта све што у себе стављаш?
Жена сузе рони
А не ронин
Верна сечива он оштри
Да се бори
Судба ће по сваког доћи
Кад одзвони
Кроз олује право прођи
Путем својим
Вредности систем доживљава крах
Вера у себе кад бели је прах
Понављај мантру, љуби те брат:
Устани, опстани, остани јак!
Ако без главе бежиш од срања
На путу се нађе септичка јама,
Свакога своје модрице боле,
Свако свој носи ка врху Голготе
Кол’ко год тешко, може још горе
Да испадне смешно због чега си сморен
Из чауре покрет да рашириш крила
Живот без борбе је песма без стиха
Да, има моменте не тако славне
Што ако не униште, стварају јаче
Трезне, спремне да схвате шта значе
Оне што грешке све виде ко шансе
Кренуће даље, где ће пронаћи
Изазов. Ронин као Мусаши
Један на хорду са миром у глави
А ватром у оку. Крв на катани
Жена сузе рони
Ти си ронин
Верна сочива ти оштриш
Да се бориш
Судба ће по сваког доћи
Кад одзвони
Кроз олују право прођи
Путем својим
Нема коментара:
Постави коментар