Смоке Мардељано - Кроз овај живот

Где су моји људи да ме бодре, кад ствари нису добре,

кад задња нада оде, и спустим поглед...

Затворен у 4 зида собе, у току борбе, против злобе,

Знам да грешке биће кобне, ако допустим да слабости се виде. 

Јер су људи праве гњиде, паре су им праве бриге. 

Ја својим путем идем, и баш да видим ко ће,  

Да стане ми на пут, ако отићи ће ко пре. 

Смоке је проклет,само се питам докле, 

овако више не може, хоћу промену што пре. 

И хоћу осмех,на лице да се врати,

а не само кад варим,и репујем по матри. 

Ал тога овде изгледа више нема,

ипак верујем и надам се јер окреће се земља. 

Трипујеш да кењам,схватићеш временом, 

да изгубило је смисао све што је вредело.

Јер и најбољи пријатељ на земљу баци те, 

баш у моменту када кренеш да се саплићеш.

И зато сваком душману порука на увце,

све ће доћи на своје,после кише сунце. 

Рефрен:

Кроз овај живот ,гледам да идем право ( идем право ),

и ако некад у зид идем главом ( идем главом ).

Видим да не може и опет идем тамо,

и тек када ударим схватим да сам пао. 

Па онда устанем са изграђеним ставом, 

и није ми жао због тога што нисам стао.

Фали ми мало доста сам се зајебав'о,

Ја сам Смоке Мардељано и на живот имам право...

Ја имам право на живот,

а ти то нећеш да ми одузмеш иако се трудиш силно,

Своја посла кад би глед'о, боље би ти било, 

не би те сматрали дебилом, не би се нервир'о,

Сад би као искулир'о, шатро нећеш више, 

е карина бре, не можеш да пљујеш па да лижеш,

То си што си, и са тим се брате носи,

и размисли што ти ортак не одговара на позив.

Јер ниси схватио, шта си све урадио,

разумећеш кад се будеш у говнима давио,

У којима си оставио,пријатеље многе,

сад немаш коме да се обратиш кад имаш проблем.

Грех дође и оде, ал' истина је трајна 

да су ти туђа срања била душевна храна.

И овде ником није лако па ни нама,

свако има срања али и своја права,

која нико не може да ми одузме,

доста сам вас трпео више не јебем пропусте,

ја био сам од оних што лако попусте,

ал' ћу себи сад мало да дам, не да одузмем...

Рефрен:

Кроз овај живот ,гледам да идем право ( идем право ),

и ако некад у зид идем главом ( идем главом ).

Видим да не може и опет идем тамо,

и тек када ударим схватим да сам пао. 

Па онда устанем са изграђеним ставом, 

и није ми жао због тога што нисам стао.

Фали ми мало доста сам се зајебав'о,
Ја сам Смоке Мардељано и на живот имам право...